Harčenko: Ukinuti OHR u BiH

Rusija se zalaže za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH (OHR) i njenu tranziciju u misiju EU, izjavio je danas ruski ambasador u BiH Aleksandar Bocan Harčenko u razgovoru sa predsednikom Skupštine Republike Srpske Igorom Radojičićem.

Govoreći o eventualnom skupu lidera BiH u Madridu, ambasador Harčenko je rekao da Rusija podržava taj skup, jer pruža dodatnu mogućnost za razgovor i uspostavljanje dijaloga
Ako dođe do ovog skupa mi ćemo ga iskoristiti da bi smo još jednom izneli naše stavove o zatvaranju OHR-a, dodao je Harčenko.


Ukoliko dođe do zatvaranja supervizije (za distrikt Brčko) mi bismo to smatrali kao dobar signal i za zatvarnje OHR u najskorije vreme, rekao je Harčenko.



Komentarišući poslednju sednicu Saveta za implementaciju mira (PIK), on je rekao da nije zadovoljan što je ocenjeno da u BiH nema napretka u zatvaranju OHR-a.
Harčenko je rekao da je uspeo smanjiti kritičan prilaz i ocenu u vezi sa pričom o referendumu u RS.

Ruski ambasadoru je rekao da je razgovarao i o razvoju i unapređenju ekonomske i političke saradnje RS i Rusije, naglašavajući da će Rusija nastaviti objašnjavati svoj stav u korist poštovanja Dejtona i statusa RS kao entiteta u okviru Dejtona.



Objasnili smo stav Rusije da referendum i Zakon o referendumu nije protiv Dejtona i ni u kom smislu ne krši Dejton i na kraju diskusije zapazili smo manje kritike na ovu napetu situaciju, rekao je Harčenko.

Radojičić rekao je da je preostalo rešavanje još nekoliko pitanja u sklopu zahteva za transformaciju OHR-a, kao što je pitanje imovine i Brčko distrikta. On je rekao da RS ima interes da se reši pitanje snabdevanja Brčkog električnom energijom, izražavajući nadu da će se to pitanje rešiti brzo.


Radojičić je rekao da je bilo reči i o inicijativama koje postoje za sastanak BiH lidera pre izbora, te da su stranke i politička scena u RS i BiH praktično već u predizbornoj kampanji, što i ograničava mogućnost za dalje i veće reformske ili političke domete.
Ruski ambasador održao je i predavanje studentima Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, a razgovarao je i sa predsednikom RS Rajkom Kuzmanovićem.
(Vesti)

Srbija zatražila Ganića od Britanaca

Ministarstvo pravde Srbije uputilo je u sredu nadležnim organima Velike Britanije molbu za izručenje bivešeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića.


Ejup GanićMolba sa obimnom sudskom dokumentacijom upućena je Velikoj Britaniji radi predaje Ganića Višem sudu u Beogradu u cilju dovršenja krivičnog postupka koji se protiv njega vodi u Srbiji, saopšteno je iz Ministarstva pravde Srbije.




Britanski sud odredio je da Srbija molbu za izručenje Ganića i prateću sudsku dokumentaciju treba da dostavi do 7. aprila.




Decembra 2008. godine Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pokrenulo je istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.

Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde Srbije.

(Vesti)

Sutra blokada magistralnog puta Beograd-Kragujevac

Zaposleni u livnici Topola Livar najavili su da će sutra od 12 sati blokirati magistralni put M23 Beograd - Kragujevac, koji prolazi kraj njihove fabrike u Topoli, nezadovoljni što nadležni nisu odgovorili na ponovljene zahteve da se reši njihov položaj i raskine kupoprodajni ugovor sa slovenačkom firmom Livar.

Na radikalizaciju štrajka, koji u topolskoj livnici traje više od mesec dana, Štrajkački odbor se odlučio zbog toga što svi pokušaji ispunjenja njihovih zahteva nisu dali rezultate, a ni Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja ne rešava dovoljno efikasno raskid kupoprodajnog ugovora sa slovenačkom firmom Livar, koja je većinski vlasnik topolske livnice, navedeno je u saopštenju.
Poništavanje privatizacije je jedan od uslova topolskih livaca, koji su 2. februara stupili u generalni štrajk, zahtevajući isplatu zaostalih zarada, povezivanje radnog staža i uplatu doprinosa za penziono i socijalno osiguranje.
Štrajkači su spremni da snose posledice zbog blokade puta, na koje ih je upozorio načelnik opštinske uprave u Topoli, pozivajući se na uredbu Vlade o zabrani bilo kog oblika blokade saobraćajnica i institucija.
(Tanjug)

Prva grupa azilanata krenula ka Srbiji i Makedoniji

Prvi autobus sa 40-ak državljana Srbije i Makedonje koji nisu dobili traženi azil u Belgiji i koje vlasti vraćaju na osnovu sporazuma o readmisiji s Beogradom i Skopljem, krenuo je jutros ka jugu Srbije i severu Makedonije.

To je agenciji Beta potvrdila Dominik Ernu, zvaničnica Ureda za izbeglice u Briselu. To su državljani Srbije i Makedonije, mahom albanske narodnosti koji su, kako su saopštile belgijske vlasti, na osnovu lažnih informacija, doputovali u Belgiju tokom februara očekujući da dobiju politički azil, smeštaj i novčanu nadoknadu.

Prema ranijim najavama, u prvom autobusu koji je krenuo iz Brisela nalazi se pet porodica sa ukupno 19 osoba s juga Srbije, dok će ostala lica nastaviti tim autobusom do odredišta na severu Makedonije. Tih 19 državljana Srbije imaju biometrijske pasoše i dobrovoljno su prihvatili da se vrate u svoja mesta boravka.


U autobusu ih prate i dva službenika belgijskog Ministarstva za imigraciju.

Autobus s lažnim azilantima, kako su ih okvafikovali belgijski zvaničnici i mediji, trebalo bi da sutra ujutro stigne na prelaz Batrovci, na granici Hrvatske i Srbije, a u popodnevnim satima na područje Preševa.



Kamberi: Siromaštvo uzrok odlaska u EU

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi izjavio je danas FoNetu da je
ekonomska nerazvijenost ovog dela Srbije prouzrokovala odlazak velikog broja građana u zemlje Evropske unije.

Sigurno je da će se vratiti svi oni koji su otišli posle vizne liberalizacije, rekao je Kamberi i ponovio da putovanje bez viza u EU ne znači i mogućnost dobijanja
političkog azila.

On je upozorio da će njihov povratak stvoriti dodatne probleme. Kamberi je ocenio da bi država morala da nastupa mnogo energičnije u rešavanju problema na jugu Srbije, precizirajući da bi trebalo koristiti predpristupne fondove
za brži ekonomski razvoj juga.

Stabilnost ovog regiona znači i stabilnost Zapadnog Balkana, a to je i interes i Srbije i Evrope, rekao je Kamberi.

(Beta)

Zemljotres na području Zubinog Potoka

Zemljotres intenziteta 6 do 7 stepeni Merkalijeve skale pogodio je danas severni deo Kosova. Podrhtavanje se osetilo u većem delu Srbije.

Zemljotres sa epicentrom u regionu Zubinog Potoka, 15 kilometara severozapadno od Kosovske Mitrovice, zabeležen je u 14.38, rekao je agenciji Beta zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda Branko Dragičević.

Zemljotres je bio magnitude 4,6 jedinice Rihterove skale, što odgovara intenzitetu od 6 do 7 stepeni Merkalijeve skale.


Prema rečima Dragičevića, zemljotres te jačine može eventualno da izazove štetu u naseljenom mestu na slabije građenim objektima.

(Beta)

Tadić izrazio saučešće predsedniku Turske

Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je danas telegram saučešća predsedniku Republike Turske Abdulahu Gulu povodom zemljotresa koji je pogodio tu zemlju.

Primite izraze mog najdubljeg saučešća. Gradjani Srbije iskreno saosećaju sa narodom Turske zbog žrtava i materijalne štete koje je izazvao zemljotres, piše u telegramu saučešća predsednika Tadića.

U zemljotresu jačine šest stepeni Rihterove skale koji je u ponedeljak rano ujutro pogodio istočnu Tursku poginula je 51 osoba, a stotinu je povređeno.

(Beta)

Stojadinović: Nisam hteo da napadnem Velju Ilića

Dejan Stojadinović iz Azanje izjavio je danas na početku suđenja u Višem sudu u Beogradu da nije imao nameru da fizički napadne lidera Nove Srbije Velimira Ilića, već da je sa njim hteo da raspravi zašto mu jegovi (Ilićevi) prijatelji prete smrću i ne daju mu da prođe Knez Mihajlovom.

Kada sam mu prišao da pitam zašto mi njegovi ljudi prete smrću - da ću proći kao Zoran Đinđić, masa ljudi je krenula prema meni, a ja sam iz straha počeo da mlataram rukama. Mislim da ga nisam čak ni udario, ispričao je Stojadinović drhtavim glasom i pokazao sudiji Dragomiru Gerasimoviću tetovažu na levoj ruci sa likom ubijenog premijera.
Iznoseći svoju odbranu, Stojadinović je napomenuo da protiv Ilića nema ništa lično, da nije član nijedne stranke već tri godine, navodeći moj idol je na mojoj ruci.
On je detaljno ispričao kako je 5. februara, došao u Beograd i otišao u policijsku stanicu u Ulici 29. novembar kako bi regulisao poternicu koja je za njim raspisana zbog izbegavanja vojne obaveze, gde ga je policijski inspektor uputio na Palatu pravde.


Na predlog druga s kojim je trebalo da se nađe i ode do Palate pravde, jer kako je rekao slabo poznaje Beograd, šetao je Knez Mihajlovom i naišao na veću grupu ljudi, navodeći da nije znao za održavanje skupa Nove Srbije.
Kada sam hteo da prođem pored česme dva mladića su stala ispred mene i nisu mi dali da prodjem. Okrenuo sam se da odem, a oni su mi dobacili 'proći ćeš kao Đinđić', ispričao je Stojadinović.
On nije znao sudiji da objasni zašto su mu to poručili kada nisu videli njegovu tetovažu, jer je bio u duksu i jakni, a nije ih poznavao odranije.
Stojadinović je naveo da ga je to iznerviralo i da je u afektu potrčao ka lideru NS koji je u tom trenutku davao izjave novinarima.



Stao sam ispred njega s podignutim rukama s namerom da se s njim raspravim, ali je masa krenula ka meni i ja sam iz straha počeo da nasumično mlataram rukama u želji da se odbranim i sklonim odatle, ispričao je Stojadinović.
On je priznao da je, dok je prilazio Iliću, vikao da je lopov, i da su svi političari isti kao on i Dinkić, ali je negirao navode optužnice da je rekao da će sve da ih pobije.
Potom ga je jedan policajac odvukao u ulaz u nameri da ga zaštiti od ljudi koji su krenuli da ga udaraju daskama i pesnicama, ali je, kako je rekao, i policajac povređen - isečena mu je ruka.
Stojadinović je rekao da je Ilića video na mitingu DOS-a 2001. godine u Azanji kada je bio angažovan kao obezbeđenje navodeći da ga nije lično upoznao, ali da je Ilić tom prilikom njegovog prijatelja pitao koje on (Stojadinović).
Stojadinović je naveo da ima boravište u Azanji pored Smederevske palanke, ali da često ide za Grčku kao sezonski radnik, najviše na Krit.


Na sledećem ročištu, koje je zakazano za 6. april, svedočiće lider NS, njegova zamenica Dubravka Filipovski, kao i očevici dogadjaja Jovan Marić i Miroslav Markičević.
Stojadinović, koji se nalazi u pritvoru, optužnim predlogom tužilaštva tereti se za krivično delo nasilničko ponašanje na javnom skupu za koje je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
U trenutku dok je lider Nove Srbije davao izjavu novinarima pred većim brojem građana, Stojadinović mu prišao i više puta ga pesnicama udarao u glavu i tako naneo laku telesnu povredu, navodi se u predlogu tužilaštva.
Tužilaštvo je ocenilo da je Stojadinović bio uračunljiv, svestan svog dela i hteo je njegovo izvršenje, znajući da je ono zabranjeno.

(Tanjug)

Direktor Šarićeve firme radio u Narodnoj banci

Advokat Andrija Krlović (49), direktor preduzeća „Municipium S” Predrag Milosavljević (59) i direktor subotičkog Turističko hotelskog preduzeća „Palić” Marinko Vučetić (34) uhapšeni su juče u nastavku finansijske istrage o novcu koji je Darko Šarić, odbegli pljevaljski narko-bos, ulagao u kupovinu preduzeća u Srbiji.


Privođenja saradnika narko-bosa u februaru u Beogradu

Hapšenjem trojice Šarićevih poslovnih saradnika otpočela je istraga o ulaganju novca od kokaina u kupovinu THU „Palić”.
- Advokat Krlović je uhapšen u Pančevu, Milosavljević u Beogradu, a Vučetić, koji je rodom iz Pljevalja, u Subotici, gde ima prijavljeno prebivalište. Interesantno je da je Milosavljević pre zaposlenja u „Municipijumu S”, kao ekonomista radio u Narodnoj banci, gde je bio na jednoj od odgovornijih funkcija - kaže za „Blic” izvor iz MUP Srbije.



On navodi da je hapšenje trojice osumnjičenih početak razotkrivanja Šarićeve poslovne imperije u Srbiji.
- Počeli smo od preduzeća „Mladi borac” iz Sonte, koje je Šarić kupio od Mileta Jerkovića, sada smo otvorili slučaj THU „Palić”, a istraga se nastavlja i dalje - kaže naš izvor.


Ova firma, koji u svom sastavu ima hotele „Prezident” na Paliću i „Patrija” u Subotici, „Bečki restoran” i restoran u Čantaviru, privatizovana je u decembru 2005. godine. U finansijskim izveštajima u naredne tri godine kao najveći akcionar tog preduzeća navodi se Šarićeva firma „Municipium S”, koja je zvanično registrovana na adresi Antifašističke borbe 23đ/4 na Novom Beogradu, sa Markom Jovićem kao direktorom. Kao članovi društva „Municipium S” na zvaničnom sajtu Agencije za privredne registre navedeni su Nebojša Jestrović, inače generalni direktor „Future plus”, firme Stanka Subotića Caneta, i Šarićeva of-šor kompanija „Mateniko LLC”, osnovana u SAD.


- Nebojša Jestrović se kao osnivač i punomoćnik „Municipijuma S” navodi i u finansijskim izveštajima THU „Palić” iz 2006, 2007, i 2008 godine. On je upravljao „Palićem” kao predsednik upravnog odbora, a u upravi su bili i direktor Vučetić i advokat Krlović, koji je i predsednik upravnog odbora „Mitrosrema”. Obojica su akcionari THU „Palić” - kaže izvor „Blica”.


U julu prošle godine THU „Palić”, sa upisanim kapitalom većim od šest miliona evra, zvanično je otkupila budvanska firma „Maestralturs”, ali su Šarićevi saradnici zadržani u preduzeću. Pljevak Marinko Vučetić ostao je direktor preduzeća „Palić”, koje je potom kupilo i novosadske hotele „Putnik” i „Vojvodina”. Zastupnik novih vlasnika oba hotela ostao je Nebojša Jestrović, koji je takođe rodom iz Pljevalja. Kako saznaje „Blic”, Jestrović i Šarić su inače drugovi iz osnovne škole.

(Blic)

Kvar na avionu, ne zna se kada će igrači Partizana u Barselonu

Košarkaši i stručni štab Partizana nisu jutros otputovali za Barselonu zbog kvara na levom motoru aviona.



Avion sa ekipom Partizana, novinarima i navijačima trebalo je da poleti u 10 sati, ali je došlo do kvara. Nadležne službe pokušale su da poprave kvar, ali je oko 12.30 saopšteno da avion ne može da poleti.




Još se ne zna kada i kako će ekipa Partizana otputovati u Barselonu. Utakmica šestog kola Top 16 faze Evrolige izmedju Barselone i Partizana igra se sutra od 20 i 45 časova.

.
Povezane vesti:
Obradović: Bez obzira na sve, pobeda je jedini ciljVujošević: Neshvatljivo je da nam protiv Barselone sude grčki arbitriPanatinaikos desetkovan dočekuje Marusi?Privedeni navijači Partizana zbog nereda na temišvarskom aerodromuBarselona spremna za PartizanPaskval: Naš cilj - pobediti PartizanGrčki mediji: U Pioniru pucaju bubne opne!Đorđević: Partizan prolazi daljeVujošević: Bili smo preopterećeni; Nikolas: Pogađao sam šta sam hteoPAO odbranio čast u Pioniru, bez novog čuda Partizana

(Beta)

Izbor Šeste Zvezdine zvezde 29. maja

Najavljena akcija Crvene zvezde koja će uskoro izabrati Šestu Zvezdinu zvezdu proteći će uz blagu intervenciju kluba koji će formirati komisiju i na sednici Skupštine doneti konačnu odluku.

U Crvenoj zvezdi još uvek razmišljaju na koji način će artikulisati očekivano veliki broj glasova, ali je već sada izvesno da o izboru neće odlučivati samo glasovi navijača na klupskom veb sajtu, prenosi Žurnal.

Zbog mogućnosti da se glasanje navijača na sajtu otegne u nedogled Zvezda će sakupiti glasiove navijača i potom formirati komisiju koja će na osnovu predloženih kandidata izabrati čoveka koji je obeležio istoriju kluba od devedesetih na ovamo.


Odluka bi trebalo da bude donesena na skupštini kluba čime Zvezda želi da o laskavom priznanju odluči najveće klupsko telo, a konačan izbor zakazan je za najznačajniji datum i istoriji crveno belih - 29. maj.


Najveće šanse da se priključe Rajku Mitiću, Dragoslavu Šekularcu, Draganu Džajiću, Vladimiru Petroviću i Draganu Stojkoviću imaju Dejan Stanković i Nemanja Vidić, makar što se tiče igrača na prelasku između dva milenijuma, dok, naravno, daleko više kandidata nudi najjača generacija u istoriji kluba. Savićević, Pančev, Jugović, Mihajlović...

(Blic)

Krajinović dobio Gaudija u kvalifikacijama za Indijan Vels

Srpski teniser Filip Krajinović plasirao se u drugo kolo kvalifikacija za turnir u Indijan Velsu pošto je u noći izmedju utorka i srede pobedio 170. igrača sveta Argentinca Gastona Gaudija sa 2:1 u setovima (6:7, 7:5, 7:5).



Krajinović, 351. teniser sveta, će se za mesto u glavnom žrebu boriti protiv Amerikanca Tima Smičeka, koji zauzima 295. mesto na ATP listi. Jedna pobeda u kvalifikacijama donosi sedam bodova za ATP listu, a dve ukupno 12 bodova.




Na turniru u Indijan Velsu od srpskih tenisera takmičiće se Novak Đoković, Viktor Troicki, Janko Tipsarević, Jelena Janković i Ana Ivanović i svi su slobodni u prvom kolu.

(Beta)

Cilj - ući u 70 najkokurentnijih zemalja

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Djelić rekao je da je cilj Nacionalnog saveta za konkurentnost da Srbija do kraja mandata ove vlade, sa sadašnjeg 93. mesta, udje medju prvih 70 najkurentnijih zemalja na listi Svetskog ekonomskog foruma. Djelić je na Biznis forumu na Kopaoniku podsetio da je na listi od 133 zemlje, Srbija na 93. mestu, što je nizak nivo konkurentnosti, a iza nas su, iz regiona, samo Albanija i Bosna i Hercegovina.

On je objasnio da se lista pravi na osnovu sumiranja nekoliko faktora konkurentnosti, a Srbija je na dnu te liste po kapacitetu da zadrži elitu, zatim, po efikasnosti antimonopolske politike i pravnoj sigurnosti.

Djelić je objasnio da 70 odsto ocene Svetskog ekonomskog foruma proizilazi iz upitnika, koji popunjavaju srpski privrednici, tako da je prema njegovim rečima o manje objektivan pogled.

Nacionalni savet za konkurentnost napravio je listu od 38 mera, koje bi trebalo da poboljšaju poziciju Srbije i one se odnose na objavljivanje administrativnih procedura i svih obrazaca na Internetu, zatim pravljenje baze podataka o lokacijama u Srbiji na kojima je moguće graditi.

Mere se odnose i na uplaćivanje komunalnih taksi, rešavanje problema transportnih dozvola i energetskoj efikasnosti.

Potpredsdenik vlade podsetio je da je EU napravila strategiju rasta do 2020. godine, u čijem se srcu nalazi konkurentnost.

Srbija je daleko od ciljeva te strategije, pošto je trenutna zaposlenost u EU 69 odsto, plan za 2020. godinu je 75 odsto, a u Srbiji je zaposlenost trenutno oko 50 odsto, naveo je potpredsednik Vlade Srbije.

Uhapšeno 50 od ukupno 300 kriminalnih vodja

Bugarska policija je u poslednjih nekoliko meseci uhapsila izmedju 40 do 50 od ukupno 300 kriminalnih vodja koji deluju na području te zemlje, izjavio ministar policije Cvetan Cvetanov. Ministar Cvetanov je izrazio uverenje da će policija do kraja godine uspeti da uhapsi svih 300 kriminalnih vodja, a da će se dotle MUP starati da novi lideri ne zauzmu mesta već uhapšenih vodja.

Prilikom prezentaciji rada sofijske Policijske uprave, ministra
Cvetanov je rekao da je MUP u prošloj godini podneo 52 prijave protiv pripadnika policije, koja se uglavnom odnose na korupciju ili vezu sa organizovanim kriminalom.

Na području Policijske uprave Sofije registrovano je 33.029 krivičnih dela što je za blizu osam odsto više u odnosu na 2008. godinu.

Roboti će uskoro zameniti i novinare

U nedavno objavljenom članaku o bejzbol meču izmedju Teksas Rendžersa i Minesote Tvins na prvi pogled nema ničeg neobičnog - sportski izveštaj poput hiljade drugih koji se mogu pročitati na sportskim stranicama američke štampe. Jedina razlika, ali ključna, krije se u potpisu The Maćine (Mašina) koji svedoči da je tekst pripremio i napisao program veštačke inteligencije pod nazivom Stats Monkey. Već decenijama, u svetu, razne poslove koje obavljaju radnici polako preuzimaju roboti. Ako su dosad mislili da njima ne preti takva opasnost, novinari od nedavno mogu doći u Ivanston (Evanston), nedaleko od Čikaga, i lično videti i testirati sistem koji će ih možda jednog dana u budućnosti zameniti. Kako piše pariski Mond, reč je o sistemu koji podržava mreža računara Laboratorije inteligentne informacije (Infolab) koja se nalazi na univerzitetu Nortvestern.

Da bi se Stats Monkey pokrenuo dovoljno je da mu se naznači utakmica koju treba da pokrije, nakon čega on radi automatski. Prvo preuzima tabele koje su objavljene na vebsajtovima bejzbol liga i prikuplja podatke o rezultatima iz minute u minut, individualnim akcijama, kolektivnim strategijama, incidentima... Tu masu informacija potom razvrstava i rekonstruiše tok meča informatičkim jezikom. U sledećoj fazi, crpi potrebni vokabular iz baze podataka koja sadrži listu reči, rečenica, stilskih figura i gotovih izraza koji se često koriste u sportskom novinarstvu. Na kraju piše članak i to bez gramatičkih i slovnih grešaka. Stats Monkey može čak da isporuči više verzija, napisanih različitim stilovima ili iz ugla jedne ili druge ekipe. Sposoban je da na Internetu pronadje i fotografije glavnih igrača. I sve to za dve male sekunde. Ostvarenje sna svakog dežurnog urednika - brz, jeftin novinar čije nadahnuće ne zavisi od trenutnog raspoloženja. Stats Monkey su osmislili dvojica stručnjaka za veštačku inteligenciju, profesori Lari Birnbaum i Kris Hamond. Na njegovom razvoju su zatim radili Džon Templon, 27-godišnji diplomirani student novinarstva i Nik Alen, 25-godišnji informatičar. Alen smatra da je cilj gotovo ostvaren: Članci koje je napisala Mašina približno su identični sportskim izveštajima agencije Asošijeted pres koje štampa često preuzima bez bilo kakve izmene. Prva verzija liste reči i rečenica sastavljena je ručno, ali će je ubuduće Stats Monkey dopunjavati automatski, pretraživanjem na hiljade članaka koju su pisali novinari. Čak će biti u stanju da imitira stil pisanja pojednih poznatih novinarskih pera. Komercijalna verzija Stats Monkey-a će uskoro biti dostupna putem Interneta. Ona je pre svega namenjena lokalnim listovima i sportskim vebsajtovima koji nemaju dovoljno sredstava da plaćaju novinare da pišu izveštaje sa svih utakmica odigranih u njihovoj oblasti. U Americi ima 160.000 školskih bejzbol ekipa koje ne zanimaju novinare, ali čiju igru pasionirano prate milioni ljudi, kazao je Kris Hamond. Infolab namerava da prilagodi Stats Monkey i drugim sportovima, pre svega fudbalu i košarci. Planira da osvoji i sektor finansija i berze gde, takodje, novinari koriste prilično ograničen broj gotovih izraza. Na berzi se kotira 54.000 američkih kompanija od kojih svaka mora da objavi podatke od interesa za akcionare, zaposlene, klijente... Poznato je, medjutim, da ekonomski listovi prate svega 3.000 njih, objašnjava Hamond. Postavlja se pitanje zašto se sistem efikasnog i jeftinog praćenja utakmica na lokalu i rada malih i srednjih preduzeća ne bi koristio i za pokrivanje važnih mečeva i velikih kompanija. Naš cilj je da novinarima damo sredstva koja će ih osloboditi pojedinih neatraktivnih zadataka i dati im više vremena za obavljanje 'pravog' posla: reportaža na terenu, istraživanja, analiza, itd, objasnio je Hamond. U Infolabu, troje drugih istraživača radi na razvoju eksperimentalnog sistema nazvanog News at Seven (Vesti u sedam) koji proizvodi mini TV dnevnike za Internet koje vode Zoi i Džordž, dva animirana voditelja. Gledalac treba samo da izabere tri teme - na primer politika, košarka, film, a News at Seven odradjuje sve ostalo. Pretražuje čitav niz info sajtova u potrazi za tekstovima koje skraćuje i šalje programu za zvučnu sintezu koji proizvodi dve audio verzije, jednu sa muškim i drugu sa ženskim glasom. Tekstove odmah zatim na ekranu čitaju Zoi i Džordž. U vreme pokretanja projekta, stvari nisu tekle glatko. Mnogi studenti novinarstva, uključeni u program, nisu baš bili ubedjeni da treba da saradjuju u nečemu što će možda jednog dana uništiti njihova buduća radna mesta. Iz tog razloga 2009. godine osnovan je Centar za inovacije u tehnologiji, medijima i novinarstvu, koji pokušava da premosti razlike i osposobi studente iz oblasti novinarstva i informatike da rade zajedno.

(Tanjug)

Dve osobe izgubile život u teškoj saobraćajnoj nesreći

Dve osobe izgubile su život u teškoj saobraćajnoj nesreći jutros oko 6.15 časova u selu Skupljen, opština Vladimirci, saopštila je šabačka policija. Saobraćajna nesreća se dogodila kada je vozač putničkog vozila ford eskort, beogradskih registarskih oznaka, Milan V. (29) iz Obrenovca izgubio kontrolu nad vozilom i udario u teretno vozilo mercedes, šabačkih registarskih oznaka.

Pored njega, život je izgubio i suvozač u putničkom vozilu Mate P. (59) iz Beograda, navedeno je u saopštenju.

(Tanjug)

Potvrdjene izborne liste DS, NS i SNS

Opštinska izborna komisija u Arandjelovcu danas je potvrdila listu Srpske napredne stranke, čiji je nosilac dip. pravnik Petar Bogićević, a koja na vanredne lokalne izbore 25. aprila izlazi pod sloganom Srpska napredna stranka - Tomislav Nikolić. Za učešće na izborima do danas je 12 političkih stranaka i grupa gradjana podiglo obrasce za listu kandidata, a do sada su podnete i potvrdjene još dve.

Demokratska stranka, koja na izbore izlazi pod sloganom Demokratska stranka - Boris Tadić prva je prikupila potpise i prva predala listu, čiji je nosilac ekonomista, mr Vlada Gajić, predsednik Privremenog organa opštine.

Druga po redosledu na izbornoj listi biće lista Nova Srbija - Velimir Ilić, čiji je nosilac dr Goran Blagojević.

(Tanjug )

Šešelj 20. aprila o krivici za nepoštovanje suda

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj izjasniće se 20. aprila pred Haškim tribunalom o krivici po optužnici za nepoštovanje suda, saopštio je danas sud u Hagu. Tribunal je početkom februara po drugi put Šešelja optužio za nepoštovanje suda zato što je navodno objavio identitete zaštićenih svedoka iz glavnog procesa koji se protiv njega vodi po optužnici za ratne zločine.

Prema optužnici, Šešelj je u knjizi čiji naslov nije naveden objavio rojne podatke o svedocima, uključujući prava imena, zanimanja, prebivališta, što je omogućilo njihovu identifikaciju.

U Šešeljevoj knjizi, po optužnici, otkriven je identitet 11 zašstićenih svedoka.

Tribunal je Šešelja zbog nepoštovanja suda, iz istog razloga, prošle godine osudio na 15 meseci zatvora.

U glavnom postupku, Tribunal sudi Šešelju po optužnici za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. U toku je saslušavanje poslednjih svedoka sudskog veća koje bi trebalo da bude okončano u maju, a Šešelj će zatim, u skladu sa pravilima suda, podneti zahtev za oslobadjanje.

Glavno sudjenje Šeselju bilo je prekinuto od prošlog februara do januara ove godine, na zahtev Tužilaštva, zbog tvrdnji jednog od 11 svedoka da mu je bilo prećeno.

Šešelj je u pritvoru Haškog tribunala od kraja februara 2003. kada se dobrovoljno predao. Sudjenje je, posle jednog neuspelog pokušaja, počelo u novembru 2007.

(Beta)

Dragutinović:Veći porez na potrošnju, manji na zarade

KOPAONIK,- Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović predložila je danas da se u Srbiji izvrši poreska reforma kojom bi se povećalo oporezivanje potrošnje, a smanjilo oporezivanje zarada.

Dragutinovićeva je na Kopaonik biznis forumu kazala da bi to podrazumevalo povećanje poreza na dodatu vrednost, ali je dodala da je to njena lična vizija poreske reforme, što ne znači da vlada mora da prihvati.

Ministarka finansija je navela i da bi smanjenje fiskalnog opterećenja na zarade bilo moguće povećanjem neoporezivog dela plate sa trenutnih 6.000 na 16.500 dinara.

Prema njenim rečima, trebalo bi povećati i oporezivanje uvoza.

Dragutinovićeva je ocenila da bi efekati takve poreske reforme bili smanjenje deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i povećanje konkurentnosti radne sange.

Organizatori trodnevnog Kopaonik biznis foruma, koji je počeo danas, jesu Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije.

Na skupu u hotelu Grand učestvuje oko 450 ekonomista, privrednika i predstavnika vlasti i stranih diplomata.


(Beta)

Norveška će profitirati i od klimatskih promena?

Norveška je zemlja bogata naftom i vodom, a profitiraće čak i od globalnog otopljavanja. Zbog topljenja leda najkraći morski put između Azije i Evrope mogao bi ide baš pored Norveške, pored gradića Kirkenes…

Početak vikenda u Kirkenesu na severu Norveške. Zima je i ceo grad je pokriven snegom. Na pijaci parkirano nekoliko sanki – tokom polarne zime najomiljenija zamena za bicikl. U debelom kaputu, sa šubarom od krzna, Per Aresvik stoji kraj štanda i prodaje kobasice i salame od mesa irvasa, losa i medveda. Kirkenes ima samo 5.000 stanovnika i leži na samom rubu Evrope. Ali, Aresvik je uveren:

„Ovo je i onako jedini svetski grad u ovom delu Norveške.“

Radoznali putnik, otvorenih očiju i ušiju, mogao bi Aresviku da dâ za pravo, jer, automobili u gradu imaju, pored norveških i švedske, finske i ruske tablice. Ljudi na ulici govore jezicima tih susednih zemalja. Direktor najvećeg privatnog preduzeća u gradu je iz Australije. Arsevik je doduše Norvežanin, ali se školovao u Švajcarskoj.

Sve poskupelo

A kada je reč o cenama hrane i stanova – Kirkenes je iza sebe ostavio većinu velikih gradova Evrope. Dvosoban stan u centru košta 270.000 evra, najobičnija večera 60 evra – to je mnogo novca, čak i za inače skupu Norvešku.

„Cene nekretnina su eksplodirale. Na žalost. U međuvremenu je postalo preskupo.“

Vojnik Bjarke Hestvik se u Kirkenes doselio pre 10 godina. Mada je pogođen tako visokim troškovima života – u tome vidi i pozitivan signal:

„Optimizam je veći nego kada sam došao. Posla ima.“

Ponovo radi rudnik

Pre samo 10 godina Kirkenes je bio jedna od problematičnih opština u Norveškoj. To što tu sada nema nezaposlenosti, treba zahvaliti blizini Rusije i ponovnom otvaranju rudnika gvožđa. Rudnik je star 100 godina i dugo je bio jedini ekonomski faktor grada. Međutim, 1997. je zatvoren i Kirkenesu je krenulo loše. To je bilo tako sve dok prošle godine nije ponovo otvoren.

Džon Anderson, direktor rudnika, kaže da se vađenje rude ponovo isplati zbog velike potražnje iz Kine koje dovelo do skoka cene te sirovine. Rudnik trenutno zapošljava 350 ljudi – što je ogroman broj za tako malo mesto. Uskoro će ih biti još više.

„Očekujemo da se kapacitet proizvodnje za 5 godina udvostruči – sa 3 na 7 miliona tona. Onda ćemo zapošljavati 500 do 600 ljudi.“

Kirkenes – grad pun života

Zbog sve primetnijih promena klime, Kirkensu bi narednih godina mogao da se ostvari još jedan san - redovna plovidba transportnih brodova severno-istočnom deonicom od Evrope do Azije. Jedna od važnih luka na tom morskom putu je baš Kirkenes.

Međutim, sve to ne znači ništa ako grad nema šta da ponudi na polju kulture. Pre pet godina u Kirkenesu je prvi put održan međunarodni festival „Barencov spektakl“. Od tada ga svake godine organizuje grupa „Pikene po broen“ na čelu sa ruskinjom Ljubom Kuzovnikovom. Na ovogodišnjem festivalu, nastupili su pevači severnih domorodačkih naroda.

Kuzovnikova se pre tri godine iz Moskve preselila u Kirkenes i već sada oseća koliko je krajnji sever Norveške pun života – čak i u poređenju se glavnim gradom Rusije:

„Tamo mi je bilo previše mirno, ovde je sve u previranju.“

Autor: Klemens Bomsdorf / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković


(DW)

Rusija je zemlja žena

Prema statistici, ima ih oko deset miliona više nego muškaraca, pa zato one voze tramvaje, vozove, rade kao moleri, lepe tapete, čiste sneg… ali su i obrazovanije

Žene u Rusiji kvalifikovane za svaki posao Foto AFP Od našeg dopisnika
Moskva, 8. marta – Iako je, već po tradiciji, cveće danas trostruko skuplje nego inače, praksa da se poklanja ženama za njihov praznik, nije izneverena. Ulicama Moskve danas je bilo gotovo nemoguće proći od cveća i paketa. Gotovo da bi se sa sigurnošću moglo reći da nema tog muškarca u Rusiji koji današnji dan nije počeo čestitanjem praznika preko telefona svim poznanicama koje neće stići da obiđe u toku dana, jer Osmi mart je ovde jedan od najznačajnijih praznika koji se obeležava od 1918. godine, a od 1965. je neradni dan.

„To je laki, radosni prolećni praznik”, rekao je Vladimir Putin ističući da za pravu ravnopravnost žena mora još mnogo da se uradi. Ipak, dodao je on, kod žena će se „uvek ceniti ono što imaju samo one – nežnost, ljupkost, privlačnost”.

Rusija je danas država žena – prema statistici, ima ih za oko deset miliona više nego muškaraca, pa zato one voze tramvaje, vozove, rade kao moleri, lepe tapete, čiste sneg… ali su i obrazovanije – od ukupnog broja žena čak 62 procenta ima visoko obrazovanje dok je kod muškaraca taj procenat samo 50. Mladu generaciju – ne samo u kući, već i na fakultetima, vaspitava i obrazuje lepši pol – među profesorima i predavačima na svim nivoima obrazovanja, ima ih više od polovine, a u medicini čak 80 posto. U malom biznisu ih je takođe više nego muškaraca – oko 65 posto.

Ipak, kad se govori o ženama, a posebno poslednjih godina, zbog „bele kuge”, ističe se da je glavni zadatak žene bio i ostao da bude majka. U SSSR-u su majke sa mnogo dece nagrađivane državnim nagradama „Materinska slava” i „Materinska hrabrost”, a danas ih nagrađuju ordenom „Roditeljska slava”. Sve te nagrade ruske majke su i te kako zaslužile jer su njihove obaveze daleko veće nego u ostalom delu sveta… One najčešće same gaje i vaspitavaju decu. Muškaraca ne samo da ima manje, nego im je životni vek kraći nego ženama, rano umiru, više nego žene stradaju u saobraćajnim nesrećama, a ne treba zanemariti ni tradicionalnu rusku bolest – alkoholizam.

Zato ruska majka, pored toga što mora da odgaji, treba i da vaspita u sinu muškarca, što, bez oca, nije nimalo lako. Neretko će se u ovom delu sveta čuti primedbe da žene – majke, tetke i bake, uče dečake da poštuju, da slušaju i daruju ženu, ali zaboravljaju da u njima odgaje i veoma važnu crtu muškosti, koja im kasnije često nedostaje. Muškarac će vam u gradskom prevozu vrlo često ustupiti mesto, nikad vas neće gurnuti ili povrediti na ulici, dok sa ženama to već nije slučaj. Na ulicama ruskih gradova često ćete videti muškarce koji ženi pomažu ne samo da ponese teži teret, nego joj nose i žensku torbicu. I još buket cveća bez koga nema sastanka. A ako ste slučajno svedok svađe ili žešće rasprave između muškarca i žene na ulici, onda je sasvim sigurno, žena agresivnija.

Žena je ta koja nosi najveći teret u životu ruske porodice, pa je logično da je to čini, ponekad, i pomalo muškobanjastom. Ali snaga ruske žene nije samo u tome što je stub porodice ili veliki profesionalac na poslu, već i u njihovoj lepoti. Ruske lepotice počele su da osvajaju svet još početkom XX veka za vreme prvih ruskih sezona koje je u Parizu organizovao Sergej Đagiljev. Zahvaljujući lepoti i ženstvenosti ruskih manekenki u Evropi u prvim godinama emigracije, posle Oktobarske revolucije, postao je (i ostao) moderan slovenski tip lepote. Ruskinja Natalija Vođanova jedna je od najpoznatijih svetskih manekenki danas.
Ruske žene su i najpoznatije balerine na svetu, i operske pevačice, i kosmonauti, i oficiri ruske armije – više od 110.000 žena danas nosi epolete, neke čak i generalske. Na nižim položajima ih je daleko više. I služe ne samo u mirnim delovima zemlje, već i na Severnom Kavkazu, gde se i danas svakodnevno gine.

Pa ipak, kao što je rekao Putin, za pravu ravnopravnost treba još mnogo da se uradi. Iako su po zakonu ravnopravne s muškarcima, prisustvo ruskih žena u organima vlasti je minimalno. Samo su tri žene ministri, dve gubernatori, dve su pomoćnici predsednika države, a jedna je njegov pres sekretar. U istoriji SSSR-a i Rusije, samo su tri žene bile ambasadori – prva je bila Aleksandra Kolontaj, ambasadorka u Norveškoj, Švedskoj i Meksiku, zapamćena, između ostalog i po tome što je Lenjinu predlagala da na ulicama sovjetskih gradova napravi kioske za vođenje ljubavi, jer je to, isto kao i žeđ, fiziološka potreba – a voda se već prodavala na ulicama. Druga je Valentina Matvijenko, sadašnja gubernatorka Peterburga, a treća – sadašnja ambasadorka na Mauricijusu Olga Ivanova. Lideri svih političkih partija su muškarci.
Osmi mart se u Rusiji doživljava kao praznik lepote, ženstvenosti i proleća. Muškarci ga sa očiglednim zadovoljstvom ulepšavaju cvećem, poklonima, komplimentima... Oni znaju da za mnogo toga (uključujući i svoj dolazak na ovaj svet) moraju da budu zahvalni ženi, i ne stide se da to i pokažu.

(Politika)

Folker Rije zove Rusiju u NATO

Alijansa nesposobna da se sama nosi sa problemima koji prete – iz Azije
Zapadna vojna alijansa, u obliku u kojem sada deluje, nije sposobna da se nosi sa zadacima koji pred njom stoje. Zato joj je potreban pomoć Rusije, smatra bivši nemački ministar odbrane Folker Rije. U autorskom tekstu objavljenom u nemačkom časopisu „Špigl“ Rije navodi da bi NATO morao da pozove Rusiju u svoje redove kako bi se zajednički efikasno borili protiv opasnosti koja preti – iz Azije.

U sadašnjem mnogopolarnom svetu neophodno je obezbediti protivtežu političkoj, ekonomskoj i strateškoj dinamici najvećih azijskih država. Ali bez učešća Rusije taj zadatak, jednostavno, nije moguće ispuniti, smatra bivši ministar koji je za svoje stavove obezbedio podršku bivšeg predsedavajućeg vojnog komiteta NATO-a – Klausa Nojmana, bivšeg uglednog diplomate – Franka Elba i, takođe bivšeg, načelnika Štaba za planiranje u nemačkom ministarstvu odbrane – Ulriha Vajsera.

Prema mišljenju Rijea, NATO mora da se transformiše u „strateški blok tri centra uticaja – SAD, Evrope i Rusije“. Za to, po mišljenju bivšeg ministra, ne postoji nijedna prepreka, pošto se sve tri navedene strane suočavaju sa jednakim i zajedničkim izazovima. Ukoliko alijansa želi da opravda svoju funkciju „osnovnog foruma“ mora da stvori uslove i sprovede neophodne institucionalne promene. Sa svoje strane, Rusija je, takođe, dužna da bude spremna da na sebe preuzme obaveze koje nosi članstvo u NATO, ali kao „jednaka s jednakima“, napominje Rije. Trenutno NATO i Rusija sarađuju samo u okvirima zajedničkog saveta u kojem Rusija ima pravo glasa po svim pitanjima sem onih koja se odnose na kolektivnu bezbednost država članica i prijema novih država.

O potrebi podizanja odnosa između NATO-a i Rusije na pravi partnerski nivo govorio je u februaru 2010. i bivši generalni sekretar alijanse Džordž Robertson, podseća internet agencija „Njuzru“. Prema Robertsonu, svi nesporazumi i optužbe koje redovno cirkulišu na relaciji Brisel–Moskva imaju tek formalni karakter. Bivši gensek je tom prilikom naglasio i da delovanje NATO-a ne predstavlja nikakvu opasnost po Rusiju. S tim u vezi on je nedavno objavljenu novu rusku vojnu doktrinu nazvao „samo parčetom papira“.

Po Robertsonu, NATO i Rusija se suočavaju sa istovetnim pretnjama poput: međunarodnog terorizma, organizovanog kriminala, religioznog ekstremizma, širenja oružja za masovno uništenje... To je bila tema razgovora i prošlog meseca kada je u Moskvi boravila grupa eksperata NATO-a.

Problemi u saradnji NATO-a i Rusije, objektivno, vuku korene iz doba „hladnog rata“, i ma koliko se obe strane u pojedinim trenucima trudile da prevaziđu animozitet iz prošlosti to, uglavnom, ne funkcioniše. Osnovni razlog svakako je uporno nastojanje alijanse da se što više raširi na evropskom kontinentu i dođe do samih ruskih granica, što u Moskvi smatraju direktnom pretnjom. Sem toga, prema ruskim analitičarima, NATO više deluje kao vojna ispostava SAD u Evropi nego kao savez zasnovan na potpunoj jednakosti. Upravo stoga pojedine članice otvoreno negoduju zbog ratova u koje je NATO uključen, a za koje se sve više ispostavlja da su, u stvari – američki.

Stalni predstavnik Rusije u alijansi – Dmitrij Rogozin – nedavno je izjavio da učlanjenje njegove zemlje u NATO dolazi u obzir jedino u slučaju da ova vojna struktura funkcioniše na apsolutnoj jednakosti svih njenih članica. U situaciju i kojoj je glavna komanda, suštinski, u Vašingtonu a ne u Briselu, uslova za članstvo Rusije, jednostavno, nema, smatra Rogozin.

Dodajmo i da je Rusija poslednjih godina razvila veoma jako strateško partnerstvo upravo sa zemljama u Aziji, posebno sa Kinom. Uostalom, i sama je azijska država i sve što se dešava na ovom uzburkanom kontinentu direktno je pogađa. Tako posmatrano, učlanjenje u zapadni vojni savez, koji na azijske države gleda kao na protivnike, u priličnom je neskladu sa sadašnjim nastojanjima Moskve da putem političkih i ekonomskih kontakata dodatno ojača svoj uticaj na tom kontinentu.

(Politika)